Годишњи план рада можете преузети у ПДФ формату ОВДЕ.
УДРУЖЕЊА СУДИЈА ПРЕКРШАЈНИХ СУДОВА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ЗА 2022. ГОДИНУ
Удружење судија прекршајних судова Републике Србије је основано 2003.године као нестраначка, струковна и професионална организација са циљем очувања самосталности, угледа и достојанства судијске професије и организовања стручних семинара, саветовања, предавања и округлих столова. Удружење је постигло брло добре резултате и организовало Другу регионалну конференцију из области прекршајног права, на стотине саветовања и семинара у циљу едукације судија из области прекршајног поступка, прекршаја из области јавног реда и мира са елементима насиља у породици, препознавања жртава трговине људима у прекршајном поступку, заштите животне средине, Закона о безбедности саобраћаја на путевима, споразума о признању кривице, Зборник судске праксе, Збирке пресуда прекршајних судова, примену алтернативних санкција у прекршајном поступку итд.
Удружење судија прекршајних судова је једино струковно Удружење које обухвата чланове судија прекршајних судова и Прекршајног апелационог суда, и има више од 350 чланова, са судијским помоћницима, од укупно 544 судија који су на функцији у судовима наведеног ранга и репрезентативни представник истих, док друга удружења (Друштво судија) имају занемарљив број чланова судија прекршајних судова и не могу легитимно представљати судије и судијске помоћнике наведених судова посебне надлежности.
Чланови других струковних удружења до сада нису показивали заинтересованост за решавање питања статуса судија и судијских помоћника прекршајних судова због чега би ускраћивање учешћа представника Удружење судија прекршајних судова у раду радних група довело исте у неравноправан положај и имало несагледиве негативне последице по статус судија прекршајних судова који је нужно усагласати са положајем судија осталих судова истог степена надлежности.
Удружење судија Прекршајних судова РС превасходно треба да има за циљ да подсети надлежне органе као и целокупну јавност да од успостављања Прекршајних судова као правосудних органа посебне надлежности у организацији и систему правосуђа у Републици Србији, почев од 01.01.2010. године, једино судије Прекршајних судова трпе својеврсну дискриминацију и то тако што су без икаквог оправданог разлога стављени у подређен положај у односу на своје колеге судије других судова.
У прилог горе наведеном неспорно говори чињеница да кандидати за избор на функцију судије Прекршајног суда морају неизоставно испуњавати исте формалне услове као и кандидати за избор на функцију судије Основног суда, као и то да судије Прекршајних судова воде поступке из свих области живота, а посебно из области спречавања корупције, јавне безбедности, безбедности и заштите здравља, безбедности саобраћаја, јавног реда и мира, спречавања насиља у породици, спречавања насиља на спортским приредбама, царине, порези, безбедности рада и социјалног осигурања, одбране, заштите људских права (заштите података о личности, право на слободан приступ информацијама од јавног значаја), заштити узбуњивача, буџета и јавних набавки и свих других животно важних области регулисаних подзаконским актима. Узимајући у обзир комплексност и бројност закона у којима поступају, већ више од 10 година судије Прекршајних судова се боре за своје право на једнакост како би престали бити законом третирани као судије другог реда, што засигурно ни по чему нису заслужили.
Такође, априори, треба указати и подсетити надлежне органе да су управо судије Прекршајних судова увек у сложеним тренуцима по наше друштво били на првим линијама одбране поштовања права грађана и законитости где у прилог свега наведеног говори и ситуација у вези са спровођењем и поштовањем прописа и мера донетих за време и после ванредног стања проглашеног услед болести Соvіd-19.
Свакако не треба занемарити неспорну чињеницу да су новчане казне које се изричу у прекршајним поступцима далеко веће него што је то случај у другим поступцима који се воде пред другим судовима и да су уједно Прекршајни судови од пресудног значаја за стабилност буџета Републике Србије.
На самом крају треба указати надлежним органима и на сам значај постојања Прекршајних судова као судова посебне надлежности у домену правосуђа, тим пре што јавност углавном слику везано за носиоце правосудних функција стиче упознавањем истих кроз многобројне прекршајне поступке који се воде пред наведеним судовима и да је то уједно слика која говори о раду и професионалности не само судија који поступају у прекршајној материји већ и свих колега који поступају у различитим материјама где грађани остварују своја права пред другим судовима.
1. ПОБОЉШАЊЕ МАТЕРИЈАЛНОГ ПОЛОЖАЈА СУДИЈА ПРЕКРШАЈНИХ СУДОВА И ПРЕКРШАЈНОГ АПЕЛАЦИОНОГ СУДА
Став Удружења:
Изједначавање коефицијента плата судија прекршајних судова са коефицијентом плата судија основних судова, тачније њихово пребацивање из прве у другу платну групу, као и изједначавање коефицијента плата судија Прекршајног апелационог суда са коефицијентом судија апелационих судова и њихово пребацивање из треће у четврту платну групу.
Изједначити услове за избор кандидата на функцију судије прекршајног судова са условима за избор на функцију судије основног суда.
Висина плата судије требало би да буде у складу са достојанством њихове функције и обимом њихових дужности, па би тако требало повећати цену рада судија.
Судијама у пензији треба обрачунавати висину пензије у висини последње зараде за време вршења судијске функције пре одласка у пензију.
Активности Удружења:
Активно учешће у радним групама за измену правосудних закона, а уколико то не буде могуће, достављање свих образложених захтева Министарству правде као овлашћеном предлагачу закона, те другим државним органима и међународним организацијама, учествовање на трибинама, јавним слушањима, дебатама и заступање ставова Удружења. Посебно указивати на допринос правосудном буџету прекршајних судова.
2. ПОБОЉШАЊЕ ПРОСПЕКТА НАПРЕДОВАЊА СУДИЈА КОЈИ ПОСТУПАЈУ У МАТЕРИЈИ ПРЕКРШАЈНОГ ПРАВА
Став Удружења:
Удружење је један од значајних и ефикасних механизама, помоћу ког се може допринети да постанемо видљиви у правосудном систему, када је у питању проширење проспекта напредовања. Како би постали видљиви у правосудном систему, потребно је остварити комуникацију са осталим чиниоцима система, на репрезентативан начин и успоставити односе са јавношћу.
Активности Удружења:
а) Послати дописе Министарству правде, другим државним органима у циљу обавештавања о ставовима Удружења.
б) Остваривање сарадње са осталим струковним удружењима судија.
в) Пружање логистичке и техничке подршке судијама прекршајних судова, који се јављају као кандидати на конкурсу за чланове Високог савета судства, у циљу промоције њиховог програма и личног представљања, на који начин би се пружила помоћ да њихов програм буде доступан што већем броју како наших колега из прекршајних судова, тако и другим колегама из судова редовне надлежности.
г) Активно учешће представника Удружења и анимирање судија које нису чланови Удружења, да својим предлозима дају допринос и учествују у радним групама за израду законских предлога и предлога за измене закона.
д) Интензивнија комуникација са медијима од стране представника Удружења, који ће као гласноговорници контактирати на тај начин са јавношћу, у свим специфичним ситуацијама које са собом носе повећан број предмета у одређеним областима нашег рада.
3. ЗАШТИТА ОД НЕПРИМЕРЕНОГ УТИЦАЈА НА СУДИЈЕ
Став Удружења:
Удружење судија прекршајних судова Републике Србије снажно подржава Високи савет судства у примени нових одредаба Пословника о раду Високог савета судства у циљу гарантовања независности судија и заштите од напада, увреда и поруга у средствима јавног информисања као и било ког другог непримереног утицаја на рад судија.
Активности Удружења:
Удружење ће своју подршку Високом савету судства реализовати тако што ће:
а) организовати мрежу за размену информација унутар прекршајних судова и Прекршајног апелационог суда одређивањем контакт особа у сваком суду које ће на подручју надлежности свог суда пратити извештавање медија, активности на друштвеним мрежама, понашања странака, итд. и о томе обавештавати члана ГО Удружења задуженог за питања заштите од непримереног утицаја на судије.
б) по примљеном обавештењу, ГО ће затражити од ВСС-а да реагује у оквиру својих овлашћења. Такође, путем медијских саопштења и осуда непримереног утицаја на судије, ГО Удружења ће настојати да пружи струковну и колективну подршку својим колегама.
в) нарочито подржати притужбе судијa којимa се укaзује нa унутрaшње притиске, у циљу оснаживања капацитета Високог савета судства да реагује на овакве притиске које је у досадашњој пракси готово занемарено.
4. РАД НА УЈЕДНАЧАВАЊУ СУДСКЕ ПРАКСЕ И ПОБОЉШАЊУ КВАЛИТЕТА ОДЛУКА
Став Удружења:
Одељење судске праксе је овлашћено да приликом прегледа предмета води рачуна искључиво о томе да се поступање у истим или сличним предметима уједначи, да се у том циљу заузимају правна схватања, као и да се ревидирају већ заузета правна схватања.
Активности Удружења:
а) Препорука је да првостепени судови на редовно одржаваним седницама свих судија заузимају јединствене ставове поводом казнене политике.
б) Препорука је такође да уколико првостепени судови уоче да је у истој правној ситуацији од стране другостепеног суда донета различита одлука, о томе одмах обавесте одељење судске праксе Прекршајног апелационог суда, како би се извршило уједначавање ставова те да би се такве ситуације убудуће избегле.
в) Рад на побољшању квалитета рада судова и то одржавањем периодичних састанака на територији различитих судова, у циљу уједначавања судске праксе, и побољшања квалитета судских одлука, као и израдом билтена Удружења са значајном судском праксом, других публикација на тему области која се јавља као спорна у раду судова.
г) Активно учешће судија и судијских помоћника, на семинарима и Годишњем саветовању судија Републике Србије, израдом стручних радова, активним учешћем на званичним интернет платформа посвећеним правосуђу.
д) Обратити се Врховном касационом суду ради одржавања састанака у циљу уједначавања судске праксе а позвати се на План уједначавања судске праксе Врховног касационог суда.
ГЛАВНИ ОДБОР УДРУЖЕЊА
