Штефана Филеа, европског комесара за прифруживање и МЕДЕЛа одржаног 6. новембра 2012 у Бриселу
Штефан Филе, европски комесар за проширење, одржао је 6.11. 2012 састанак са делегацијом МЕДЕЛа, Европског удружења судија и тужилаца за демократију и слободе. У делегацији МЕДЕЛа били су Антонио Клуни, председник, Драгана Бољевић, генерални секретар, Симоне Габорио, почасна судија, бивша председница Апелационог суда у Паризу, Француска и Ханс Ернст Бочер, почасни судија, бивши председник Регионалног суда у Либеку, Немачка.
Штефан Филе је указао присутнима да Европска унија будно прати правосудна дешавања у Србији, којима придаје изузетан значај очекујући да све измене буду вршене у складу са Уставом и законом. Нагласио је значај укључивања струковних удружења судија и тужилаца у реформски процес и потребу да се овај процес спроводи на транспарентан начин.
Антонио Клуни, председник МЕДЕЛа подсетио је комесара Филеа на аналитичку посету коју је МЕДЕЛ организовао са струковним удружењима судија и тужилаца из Србије, а коју су пролетос спровели независни стручњаци Симон Габорио из Француске и Ханс Ернсет Бочер из Немачке. Непуне две недеље након што су експерти представили свој извештај крајем јуна, на међународној конференцији у Београду, Уставни суд Србије донео је прве одлуке којима је поништио више стотина одлука Високог савета судства и Државног већа тужилаца и наложио тим телима да распореде судије и тужиоце који нису били реизабрани у децембру 2009, јер њихова функција није престала. Указао је на значај успеха који су струковна удружења у Србији постигла, ослањајући се само на инструменте правне државе. Нагласио је, међутим, да посао још није завршен и да пред правосуђем Србије постоји још низ ургентних и дугорочних питања које треба решити а за чије решавање МЕДЕЛ и даље стоји на располагању.
Симон Габорио и Ханс Ернст Бочер обавестили су комесара Филеа о томе да су актуелизовали свој аналитички извештај (ускоро ће бити доступан превод) након одлука Уставног суда из јула и октобра 2012 и поновне посете Београду у октобру 2012 када су учествовали на конференцији организованој од стране Удружења прекршајних судија и били детаљније упознати са проблемом њиховог статуса. Њихов извештај бави се стратешким питањима за правосуђе Србије али је претходно потребно решити питање легалности састава правосудних тела јер њихови изборни чланови из реда судија и тужилаца нису представници целокупног правосудног корпуса, с обзиром да трећини судија и тужилаца није омогућено учешће у правосудним изборима 2011. Предочили су да, са овим у вези, није неопходно чекати на одлуку Уставног суда поводом уставних жалби судија и тужилаца, већ је, с обзиром на све чињенице, сасвим у складу са правним поретком донети закон којим би били прописани нови избори за изборне чланове Високог савета судства и Државног већа тужилаца из реда судија, тј, тужилаца и за њихове заменике. Обавестили су га да ће они, заједно са Герхардом Рајзнером, председником Консултативног већа европских судија и Полом Мартенсом, почасним председником Уставног суда Белгије, учествовати на дводневној међународној радионици Квалитет правде у Србији која ће бити одржана 28. и 29. новембра 2012 у Београду, у организацији струковних удружења судија и тужилаца амбасаде Француске.
Драгана Бољевић, генерални секретар МЕДЕЛа и председница Друштва судија Србије, која је на састанку представљала и Удружење тужилаца Србије, указала је да је у Србији постојао консензус о томе да је правосудна реформа неопходна и да су управо струковна удружења судија и тужилаца читаву деценију заговарала реформу. Удружења су нудила конкретна стратешка решења у вези са системима вредновања рада судија и тужилаца и њихове дисциплинске одговорности који су и уведени у судске законе 2008. После двогодишњег истраживања, Друштво судија је 2007 објавило је књигу Вредновање рада судија, прву и једину такве врсте у Србији, а заједно са Владом основало је Правосудни центар још 2001. Шта више, Друштво је урадило свој предлог Стратегије реформе судства (јануар 2005), дакле годину и по пре него што је усвојена званична Национална стратегија реформе правосуђа.
Проблеми који су и раније постојали у Србији нису решени, али су се током реформе појавили и нови. Ове две врсте проблема захтевају различити приступ њиховом решавању: једни који захтевају претходни стратешки приступ реформи и други који су акутни и који захтевају брзу реакцију.
Обавестила је комесара Филеа о низу позитивних дешавања у правосуђу с обзиром на то да је Министарство правде уочило да постојећи правни оквир није добар, идентификовало проблеме у правосуђу, отворило дијалог са струковним удружењима и формирало радне групе за измену закона у којима су ангажовани судије, тужиоци, професори, адвокати и у којима постоји позитивна енергија и ентузијазам. Организоване су јавне расправе о радним верзијама закона које ће радне групе унапредити након штп размотре сугестије и предлоге изложене на јавним расправама. Иако учествује у раду радних група, надајући се да оне неће бити параван и да ће бити уважавано мишљење стручњака, Друштво судија задржало је и имаће и даље критички став и према раду радних група и према дешавању у правосуђу.
Истовремено, указала је и на недостатке у реформском процесу, на које је Друштво судија указало министру правде у више писама. Недостајала је шира расправе о начину решавања ургентних проблема, па је концепт Министарства правде за њихово решење нејасан, одређен је сувише кратак рок за завршетак рада радних група (15.10.2012) и формулисање кохерентних, одговарајућих, примењивих и поузданих решења, у складу са правним поретком и европским стандардима. Радним групама нису дате јасне и прецизне смернице за измене закона, па је остало нејасно да ли се изменама решавају само ургентни проблеми или се решавају и системски проблеми (решење системских проблема захтева дуже рокове и системску припрему и расправу – стратегију реформе). Одсуство смерница је довело до тога да су радне групе предложиле и системске промене, и то у изузетно кратком року, што може довести до пропуста и грешака (ЗиО, ЗВП, ЗКП). Стиче се утисак да Министарство не уважава мишљење стручне јавности о потреби да се неки закони детаљније резмотре у дужим роковима а посебно да се приступи изменама Закона о ВСС/ДВТ – то су једини правосудни закони који нису предмет преиспитивања.
Драгана Бољевић је навела четири најургентнија проблема који заиста и захтевају ургентно предузимање одговарајућих мера. Реч је о реинтеграцији разрешених судија и тужилаца, избору на сталну функцију први пут изабраних судија и тужилаца (600 судија прекршајих судова, 300 судија осталих судова) и измени правосудне мреже која се показала финансијски нерационалном и довела у питање приступ правди. Посебно је ургентно усаглашавање садашњих састава ВСС и ДВТ са правним поретком Србије, јер трећини судија и тужилаца није било омогућено ни да гласају нити да се сами кандидују за чланове ВСС/ДВТ, па садашњи изборни чланови ових тела нису представници целокупног правосудног корпуса. Обавестила је комесара да су судије и тужиоци од прошле недеље почели да подносе уставне жалбе са захтевом да Уставни суд поништи одлуке о избору изборних чланова ВСС/ДВТ из марта 2011 и фебруара 2012 и наложи спровођење нових избора. Указала је да је питање састава правосудних тела од суштинске важности јер се не сме догодити да се поново оспорава легалитет или легитимитет одлука које они треба да донесу о реинтеграцији и избору судија и тужилаца на сталну функцију, о предлагању свих председника судова, о критеријумима и мерилима за вредновање и о поступку вредновања судија и тужилаца и о осталим стратешким питањима.
Стратешки проблеми тичу се начин избора судија и тужилаца, вредновања њиховог рада, њихове обуке и одговорности, која треба да буде схваћена првенствено као одговорност према грађанима, као и других питања. За њихово решавање потребно је дуже време и претходно усвајање националне стратегије и акционог плана.
Штефан Филе похвалио је решење из радне верзије Закона о судијама које је радна група предложила ради „премошћавања“ статуса први пут изабраних судија о чијем трајном статусу треба да буде одлучено крајем године. Посебно је указао да је неопходно да свака од мера која буде предузета буде предузета тако да оснажи независност правосуђа и у законској процедури која се у демократији подразумева. Подржао је одржавање међународне конференције Квалитет правде у Србији крајем новембра 2012 и позвао МЕДЕЛ да заједно са ЕУ ради на томе како би власти у Србији прихватили да се не жури са свим реформским активностима, пре него што буде донета нова стратегија реформе правосуђа и акциони план, на којима треба да се ради на јасан и транспарентан начин.
Извештај сачинила 8.11.2012
Драгана Бољевић
Генерални секретар МЕДЕЛа
Председница друштва судија Србије
