Udruzenje sudija prekrsajnih sudova RS - Актуелности - Положај судија прекршајних судова уочи истека трогодишњег мандата

12.10.2012.

Положај судија прекршајних судова уочи истека трогодишњег мандата

ЗАКЉУЧАК СА КОНФЕРЕНЦИЈЕ " ПОЛОЖАЈ СУДИЈА ПРЕКРШАЈНИХ СУДОВА УОЧИ ИСТЕКА ТРОГОДИШЊЕГ МАНДАТА " , ОДРЖАНЕ 12.10. 2012. ГОД. У САВА ЦЕНТРУ

ОСНОВНЕ ЧИЊЕНИЦЕ О ПОЛОЖАЈУ СУДИЈА ПРЕКРШАЈНИХ СУДОВА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ

1) Положај пре реформе правосуђа

Положај судија за прекршаје (како су се тада звали) до почетка реформе правосуђа био је регулисан тада важећим Законом о прекршајима ( „Сл. гласник СРС“ бр. 44/89) по којем су те судије поступале у оквиру органа за прекршаје. У свакој јединици локалне самоуправе – општини постојао је орган за прекршаје и таквих органа било је укупно 162. Судије у тим органима за прекршаје именовала је Влада РС на временски период од осам година уз могућност поновног именовања. Ове судије су при именовању морале испуњавати потпуно идентичне критеријуме као и судије које су биране у тзв. редовне судове, који су тада били део правосудног система наше државе. Такође, ове судије су примењивале правила поступка који је, по свим битним карактеристикама, био судски поступак у правом смислу речи а могле су изрицати, и изрицале су, и казне затвора што све указује на то да је њихов статус био претежно судски.

2) Положај судија по Уставу Републике Србије

Положај судија регулисан је у поглављу 7. под називом „судови“. У члану 146. (који говори о сталности судијске функције) прописано је да је је судијска функција стална али да се, изузетно, лице које се први пут бира за судију бира на три године. У члану 147. (који говори о избору судија) регулисано је да Народна скупштина, на предлог Високог савета судства, бира за судију лице које се први пут бира на судијску функцију а да мандат судији који је први пут изабран на судијску функцију траје три године.

3) Закон о судијама и сталност судијске функције и несагласност прелазних и завршних одредби тог закона са прелазним одредбама Закона о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава, као и однос Закона о судијама према Одлуци о утврђивању критеријума и мерила за оцену стручности, оспособљености и достојности за избор судија и председника судова

Закон о судијама ( „Сл. гласник РС“ бр. 116/08) у члану 2. став 1. одређује да судија своју функцију врши као сталну, изузев када се први пут бира за судију.
У члану 12, који одређује појам сталности судијске функције, прописано је у ставу 1. да судијска функција траје непрекидно од првог избора за судију до навршења радног века, а у ставу 3. да се, изузетно, лице које се први пут бира за судију бира на три године. Овде постоји контрадикција јер није сасвим јасно шта значи појам „од првог избора за судију“, да ли обухвата и први избор за судију (што би било логично) или тек период после тог избора. Наиме, први избор за судију врши се пре започињања првог мандата од три године, а не после њега, тако да би се правилним тумачењем одредбе из става 1. могло закључити да судијска функција траје непрекидно већ од првог избора. У члану 50, који прописује поступак предлагања судија који се први пут бирају, одређено је да ће Високи савет судства, приликом предлагања Народној скупштини кандидата за судије који се први пут бирају на судијску функцију, поред стручности, оспособљености и достојности, посебно ценити и врсту послова које је кандидат обављао након положеног правосудног испита. У прелазним и завршним одредбама овог закона, у члану 100, прецизирано је да се првим избором судије сматра избор на дужност судије у складу са раније важећим законима а да се именовање судије за прекршаје не сматра првим избором.
За разлику од овог закона, Закон о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава ( „Сл. гласник РС“ бр. 116/08) у члану 2. прописује оснивање 45 прекршајних судова, а у прелазним и завршним одредбама одређује да предмете који прелазе у надлежност прекршајних судова, надлежни прекршајни судови преузимају од, до тада надлежних, органа за прекршаје, а исто се односи и на потребна средства за рад, опрему, архиву и запослене органа за прекршаје. Ово практично значи да су предмети некадашњих органа за прекршаје постали предмети прекршајних судова односно судски предмети.

Одлука о утврђивању критеријума и мерила за оцену стручности, оспособљености и достојности за избор судија и председника судова ( „Сл. гласник РС“ бр. 49/09), коју је Високи савет судства донео на основу Закона о судијама, одређује да се први избор судије на трогодишњи мандат односи на лице које се први пут кандидује за обављање судијске функције.
Ова одлука прецизира да се стручност судије за прекршаје који се кандидује за прекршајни суд сагледава према основним и допунским мерилима.

Основна мерила су:
1. број и врста предмета у раду,
2. број мериторно решених предмета и предмета решених на други начин,
3. број потврђених, преиначених и укинутих одлука по правном леку.
4. време израде одлуке,
5. проценат испуњености оријентационе норме и коефицијент ажурности и
6. број предмета у којима је застарело вођење поступка а који се могу приписати очигледном пропусту кандидата.

Допунска мерила су:
1. академски назив (магистар или доктор правних наука),
2. објављени стручни радови и
3. учешће у програмима стручног усавршавања.

Већ на први поглед је очигледно да се овде ради управо о критеријумима и мерилима које би, иначе, морао да испуњава било који судија приликом избора на сталну функцију. Осим тога, одређено је и да се мерила за оцену стручности која се односе на судијске помоћнике примењују и на стручне сараднике у органима за прекршаје који се кандидују за прекршајни суд. Такође, по овој одлуци, оспособљеност судије за прекршаје који је кандидат за судију оцењује се на основу вредновања његовог рада и мишљења седнице судија у органу за прекршаје а достојност судије за прекршаје оцењује се на основу мишљења седнице судија органа у којем је судија за прекршаје вршио функцију.

4) Посебно о вредновању рада судија и оцењивању са освртом на непостојање Правилника о критеријумима и мерилима и поступку вредновања рада судија који су први пут бирани на трогодишњи мандат и о последицама те ситуације

Закон о судијама у поглављу 5. под називом „вредновање рада судија“ прописује да рад свих судија подлеже редовном вредновању које обухвата све аспекте судијског посла и представља основу за избор, олбавезну обуку судија и разрешење.
У члану 32. став 3. се прецизира да се вредновање рада судија врши на основу јавно објављених, објективних и јединствених критеријума и мерила, у јединственом поступку у коме је обезбеђено учешће судије чији се рад вреднује.
У члану 32. став 4. одређено је да критеријуме, мерила и поступак за вредновање рада судија утврђује Високи савет судства.
У члану 35. став 1. је прописано да се рад судија на сталној функцији редовно вреднује једном у три године, а рад судија који су први пут изабрани једном годишње.
У члану 36. прописано је да се вредновање изражава оценом а оцене могу бити:
- „изузетно успешно обавља судијску функцију“
- „успешно обавља судијску функцију“
- „не задовољава“.
У делу Закона о судијама који говори о избору судије на сталну функцију (од стране Високог савета судства) одређено је да судија који је први пут биран и током трогодишњег мандата оцењен са оценом „изузетно успешно обавља судијску функцију“ се обавезно бира на сталну функцију, а да судија који је током трогодишњег мандата оцењен оценом „не задовољава“ не може бити биран на сталну функцију.

Сличне одредбе садржи и Одлука о утврђивању критеријума и мерила за оцену стручности, оспособљености и достојности за избор судија и председника судова која јошпрецизира да судија који је први пут биран, по истеку трогодишњег мандата, може бити биран на сталну функцију ако је у току мандата оцењиван оценама „изузетно успешно обавља судијску функцију“ или „успешно обавља судијску функцију“.

Ова одлука још одређује да ће критеријуме, мерила и поступак за вредновање рада судија, који ће представљати основ за оцењивање, утврдити Високи савет судства посебним актом.

Како, нажалост, такав акт Високи савет судства још није донео, што значи да нису испоштоване одредбе члана 32. Закона о судијама и члана 10. поменуте одлуке, критеријуми и мерила за вредновање рада судија који су први пут бирани на трогодишњи мандат недостају, а то значи да у овом тренутку не постоји могућност вредновања рада ових судија.

Као последица постојећег стања може се десити да наступи ситуација прописана у члану 61. Закона о судијама који одређује да судији који је први пут биран а не буде изабран на сталну судијску функцију престаје судијска функција даном истека трогодишњег мандата.

5) Предлог за разрешење ситуације

Како, као што је наведено, недостају критеријуми и мерила за вредновање и оцену рада судија, а у циљу разрешења настале ситуације у којој се у овом тренутку налазе скоро све судије прекршајних судова који су бирани на трогодишњи мандат,
са намером да се спречи блокада рада прекршајних судова, која би могла настати престанком функције поменутим судијама,
сагласно општеприхваћеном стандарду сталности судијске функције као гаранту принципима независности и самосталности судија,
и у складу са принципом правичности да нико, па ни судије прекршајних судова, не сме сносити последице стања у којем се нашао без своје кривице, а у потпуности прихватајући да се на оцењивање нашег будућег рада примене критеријуми и мерила који буду донети у ту сврху,

П Р Е Д Л А Ж Е М О

Положај судија прекршајних судова уочи истека трогодишњег мандата

Пријатељи удружења